POSAO U NJEMAČKOJ Brzo i lako do posla u Njemačkoj
Povezani članci
Život posle korone je već počeo: mnoge vlade razmatraju mogućnost elektronskog praćenja onih koji su u izolaciji, neki autoritarni režimi već preuzimaju totalnu kontrolu svojih država. Dobrodošli u Orvelovu 1984.
Nakon što je platila hranu, jedna češka dama napustila je supermarket. Zatim je platila 50 čeških kruna (1,83 eura) i pokupila svoju flašicu dezinfenkcije za ruke iz dezomata. Produžila je zatim do rouskomata (maskomata), platila 200 kruna (6,5 eura), izvukla svoju novu masku i bacila staru. Nije razgovarala ni sa kim, niti je išta dotakla.
Ako mislite da je to priča iz 2050. godine, varate se. To je istinita priča koja se dogodila ove sedmice. U dva češka grada već je moguće dobiti flašice za dezinfekciju i maske za lice iz automata.
U gradu Orduu, u Turskoj, dezinfekcioni tunel instaliran je za one koji su prisiljeni da rade na otvorenom za vreme pandemije. Sličan tunel napravljen je ove nedelje i u Sarajevu, za one one koji ulaze i izlaze iz lokalnog doma zdravlja.
„Pametan karantin“
Svi već izbjegavaju da koriste novčanice. U apoteci je jedna prodavačica nekim makazama uzela mobilni telefon iz ruku kupca i registrovala elektronski recept. Ista je procedura ponovljena prilikom plaćanja mobilnim telefonom. Niko nije ništa dotakao i niko nije reč progovorio.
Zabrinutost zbog direktnih kontakata s drugim ljudima dovodi do toga da službe koje koriste šaltere, kao u pošti na primjer, možda polako nestanu. Kada sam ovih dana otišao u poštu u Pragu da podignem paketić, nisu mi tražili ličnu kartu, niti im je bio potreban moj potpis. Kod, koji sam dobio SMS-om, bio je dovoljan. Nisam dodirnuo ništa, niti sam imao potrebe da razgovaram sa poštanskim službenikom. Bili smo ionako odvojeni staklom.
Dakle, život posle korone je već počeo. Jedan zvaničnik Češke rekao je da očekuje da ljudi ubuduće nose maske i tokom sezone običnog gripa, što je već odavno svakodnevnica u Japanu. Mnoge vlade razmatraju mogućnost elektronskog praćenja onih koji su u izolaciji. „Pametan karantin“ uveden je od prvo aprila u Južnoj Moravskoj, pokrajini u Češkoj. Cilj je olabaviti karantin, pustiti ljude da izlaze, brzim testom definisati zaražene osobe, identifikovati one s kojima je ta osoba bila u kontaktu u prethodna tri dana, svijesno ili ne, upotrebljavajući digitalnu tehnologiju i izolovati potencijalne nosioce virusa. Ako se taj eksperiment pokaže kao uspešan, isti model će se primeniti na sve građane Češke odmah nakon Uskrsa. To je, svakako, opravdano u postojećoj situaciji, ali šta ako u nekim zemljama to postane svakodnevna praksa?
Uskoro ćemo, kad kupujemo odjeću, da dobijamo besplatne maske u istoj boji, i svojevoljno da kupujemo još nekoliko u drugim bojama. Industrija mode se brzo prilagođava.
Države preuzimaju kontrolu
Kad pandemija oslabi, sekundarna pandemija će se pojaviti. Tapšanje po ramenima, što je deo balkanske kulture, će nestati; u Francuskoj će prestati da se ljube svaki put kad se vide; Italijani će morati da redukuju svoje navike masovnih druženja. Kako su ljudi natjerani da ostaju kod kuća, pojačaće se nasilje u porodici; psihologija je već prepoznata kao jedna od važnijih profesija nakon pandemije.
U Vuhanu, u Kini, neki ljudi odbijaju da napuste kuće iako virusa više nema. Ta vrsta uzdržavanja se definiše kao agorafobija. Nakon pandemije, ljekarima i svi medicinarima će biti potrebno vrijeme da se nose sa stresom nakon trauma, mnogi od njih će psihički da „izgore“ radeći.
Države preuzimaju kontrolu nad ekonomijom, nacionalne vlade obezbeđuju novac ljudima i kompanijama za preživljavanje. Korupcija će zgrabiti tu novu priliku, birokratija će se povećati. Recesija je već počela, uništava biznise i potrošače, u nekim državama se događaju masovna otpuštanja. Bankrotstva i finansijski gubici se već stvarnost. U takvim situacijama su štrajkovi i pobune realnost, populisti će možda dobiti novu šansu da osvoje vlast.
Neki autoritarni režimi već preuzimaju totalnu kontrolu svojih država. Korona-virus je već potpuno eliminisao demokratiju u Mađarskoj, premijer Viktor Orban sada može da vlada dekretima. U Srbiji, predsednik Aleksandar Vučić proglašava vanredno stanje iako na to nema pravo po Ustavu; neki ministri u Britaniji imaju ovlašćenja da zatvaraju ljude i zatvaraju granice; premijer Izraela Benjamin Netanjahu je zatvorio sudove i odložio sopstveno suđenje za korupciju, te počeo digitalno nadgledanje ljudi; vojska je u Čileu okupirala trgove na kojima su prije pandemije bili demonstranti; Rusija i Jordan uvode zakone sa drastičnim kazne za one koji šire paniku. Autoritarni vladari vole vlast i uvijek koriste krize da je prigrabe još više.
Dobrodošli u Orvelovu 1984!
Nije baš sve tako crno, ima i pozitivnih posledica pandemije. Porodice su prisiljene da međusobno razgovaraju. Vode se i ozbiljni razgovori i, po prvi put, digitalni aparati se povlače pred druženjem. Satelitski snimci pokazuju mnogo čišći vazduh, u Nju Delhiju za čak 71 odsto. Ptice su se vratile u neke gradove, 97 morskih kornjača je ugledalo svijet na praznoj plaži u Brazilu, delfini se sada vide u Trstu, ribe plivaju kanalima u Veneciji. Solidarnost je nadvladala sebičnost, oni kojima imaju viška hrane daju je onima koji nemaju. Ljudi džogiraju na svojim balkonima, u Hrvatskoj i Italiji pjevaju na njima, ljekari i policajci su postali „naši“ ljekari i „naši“ policajci, epidemiolozi postaju novi lideri, fudbaleri sebi smanjuju plate i do 70 odsto, članovi vlade u Hrvatskoj će nekoliko mjeseci raditi besplatno. Lista solidarnosti nema kraja.
Svi jedva čekaju da se vrati „normalan“ život. Ali, problem je, čim se vrati rutina, vratiće se i neki novi virus.
DW
